Stihovi koje volite...

Ovde mozete pisati stihove koje volite...

Zasto places,draga,svu noc i dan ceo:
Izgubljena sreca jos je uvek sreca!
I
taj jad u dusi sto te na nju seca,
To je jedan njezin zaostali deo.

Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko:
Sreca nikad ne mre,ni onda kad mine.
Taj eho kog jedva cujes iz daljine,
To jos ona zbori u tebi duboko-


U samotne noci,kad zalosno sume
reke pune zvezda,gore pune sena...
Do sluha ta pesma ne dopire njena,
No dusha je sluti,cuje,i razume...

Cuj,place Mesec mlad i zut
Slusaj me,draga,poslednji put.

Umrecu,pa kad se zazelis mene,
ne vici ime moje u smiraj dana.
Slusaj vetar sa lisca svelog zutog.

Pevace Ti:da sam ja ljubio jesen,
a ne tvoje strasti,ni clanke tvoje gole,
no stisak granja rumenog uvenulog.

A kad te zamnom srce zaboli:
zagrli i ljubi granu sto vene.
Ah,niko nema casti ni strasti
ni plamena dosta da mene voli

No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi.
No samo javori viti
i borovi pusti ponositi.

Ceznem da ti kazem najdublje reci
koje ti imam reci;ali se ne usudjujem,strahujuci
da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem
tajnu svoju u sali.
Olako uzimam bol svoj,strahujuci da bi
to mogla ti uciniti.
Ceznem da ti kazem najvernije reci
koje ti imam reci;ali se ne usudjujem
strahujuci da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblacim u neistinu,i govorim
suprotno onome sto mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujuci da bi to mogla ti uciniti.
Ceznem da upotrebim najdragocenije reci
sto imam za te,ali se ne usudjujem,strahujuci da mi se nece vratiti istom merom.
Zato ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom surovoscu.
Zadajem ti bol,bojeci se da neces nikada saznati sta je bol.
Ceznem da sedim nemo pored tebe;ali se ne usudjujem,jer bi mi inace srce iskocilo na usta.
Zato brbljam i caskam olako,i zatrpavam svoje srce recima.
Grubo uzimam svoj bol,strahujuci da bi to mogla ti uciniti.
Ceznem da te ostavim zauvek;ali se ne usudjujem,strahujuci da bi mogla otkriti moj kukavicluk.
Zato ponosito dizem glavu i dolazim veseo u tvoje drustvo.
Neprekidne strele iz tvojih ociju cine da moj bol bude vecito svez.

Jako lepi stihovi,vidim da su iz duše pisani,svaka čast...........

trudila sam se,zaista....

Voleo sam vas;moja ljubavi stara
jos uvek,mozda,spi u srcu mome.
Al' zasto ona nemir da vam stvara?
Ja nisam rad zalostiti vas njome.

Voleo sam vas nemo,beznadezno,
pun strepnje i pun ljubomorne boli,
voleo sam vas iskreno i nezno;
-nek Bog da,tako drugi da vas voli.

Kako dusu da sputam,da se tvoje
ne takne?Kako,mimo tebe,njom
da grlim druge stvari i daljine?
Ah,rado bih je sklonio na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki izgubljeni kut,u kom
nece je tvoje njihati dubine.
Al' ipak,sve sto dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja,koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu?Ko nas satka?
I koji ovo svirac drzi nas?
O,pesmo slatka.

O sklopi usne,ne govori,cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti,i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim,zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode;a potom,

Kad prodje sve,i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno,tiho potone u tamu,

Ja cu ti,draga,opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi,kako
Ceznem i stradam i ljubim te,mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces,bedna zeno,kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,-
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe,kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima!

Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te,ne volim te draga!

I zato cu ti reci:cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvecu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.

Veoma lepo ...........

I,nista nece dusu da zanjise,niti u drhtaj moze da je svali,koje ljubio taj ne ljubi vise sagorelog niko ne zapali.S.Jesenjin